Бићу први који ће то признати: ја сам један од тих људи. Знате о којој врсти причам. Особа која прегледа телефон у линији у апотеци, на вечери са пријатељима, па чак и у купатилу. Исти онај који те замало избаци са тротоара, јер не могу да истргнем поглед са екрана.
Сви волимо да критикујемо те типове људи. Заиста ?! мислимо себи, згроженим погледима налепљеним на наша лица. Не може два минута да спусти свој телефон да ужива у свету око себе?
Али, ево прозора те кованице: Сви смо ми ти људи.
И схвати ово: